Da li su električni automobili jedino rešenje za automobilsku industriju? Da li primena biogoriva može da predstavlja prelazno rešenje?
Pre čitave, veoma komplikovane situacije sa vojnom intervencijom Rusije u Ukrajini, jedina tema vezana za sudbinu motora sa unutrašnjim sagorevanjem u Evropi odnosila se na popunjavanje “kalendara” koji je govorio o tome da se 2035. godina spominje kao poslednja u kojoj će se u novim automobilima naći makar i jedan motor SUS. Prema planu EU komisije, od te godine na tržištu Unije biće dozvoljena prodaja isključivo električnih vozila sa baterijama ili gorivim ćelijama.
- Da li biogoriva možda predstavljaju prelazno rešenje?
- Kako bi se ukidanje SUS motora odrazilo ne evropsku ekonomiju?
Moguće je, kriza u Ukrajini može da prolongira ovu odluku, ali čak i pre nego što su se intenzivirala ratna dejstva na krajnjem istoku Evrope, pojavila se jedna ozbiljna grupa stručnjaka koja se javno zapitala da li je potpuno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem zaista najbolji recept za budućnost transporta.
Naime, čitava priča sa “zelenim” vozilima uporište traži u potrebi da se više vodi računa o životnoj sredini koja je, navodno, prilično ugrožena izduvnim gasovima iz automobila (što je, uzgred samo tri odsto od ukupnog zagađenja koje proizvode razni izvori na planeti). EU komisija došla je do zaključka da je pravo rešenje samo kompletno ukidanje motora SUS i prelazak na električne naslednike, ali je nemačko Udruženje inženjera izrazilo svoj stav prema kom pokazuju da nisu sigurni da je potpuna eliminacija motora sa unutrašnjim sagorevanjem odgovor na sve probleme.
Objašnjenje za svoj stav obrazložili su kroz više aspekata. Kao prvo, navode da glavni problem ne predstavljaju sami motori, već fosilna goriva koja se koriste za njihovo pokretanje. Prema njima, jedno od rešenja za tranzicioni period koji ne mora bezuslovno da vodi ka potpunom ukidanju motora SUS, je usmeravanje energije ka proizvodnji “čistijih” goriva, što u samim rezultatima emisije štetnih gasova, što kroz osavremenjavanje ciklusa proizvodnje, uz uspostavljanje samoodrživosti, što je prema procenama nemačkih stručnjaka trenutno mnogo jeftinije i efikasnije od ogromnih ulaganja u elektrifikaciju na svim poljima, posebno imajući u vidu kompletan “vozni park” koji se kreće Evropom.
Dobar primer u kom smeru bi trebalo da se krene u takvoj ili sličnoj inicijativi su goriva koja se koriste u američkim trkačkim šampionatima – u Indi-karu, na primer, u bolidima se koristi mešavina etanola (etil-alkohola) sa malom količinom benzina, koji je tu pre svega iz bezbednosnih razloga, kako bi plamen bio vidljiv u slučaju požara.
Kad je etanol uveden, postojale su tvrdnje da ovo gorivo brže i u većoj meri oštećuje elemente motora što se pokazalo delimično tačno samo kad su u pitanju stariji agregati, pa se krenulo sa razvojem više vrsta ovog goriva koje bi i u budućnosti moglo da pomogne u tranzicionom periodu prilikom prelaska na električne automobile.
Uz pomenuti E85, postoje još i E5 i E96 goriva, u čijoj oznaci broj predstavlja procenat etanola u smeši. Ovi tipovi biogoriva sve više nalaze svoju primenu, a u Brazilu, na primer, preko 15 miliona vozača koristi gorivo u kojem se sadrži 25% etil-alkohola. Velike petrohemijske kompanije uložile su značajna sredstva u razvoj biogoriva, pa bi naglo prekidanje njihovog korišćenja, radi ekspresnog uvođenja tehnologija koje su i dalje skupe, takođe bio pomalo nerezonski potez.
Takođe, za Udruženje nemačkih inženjera nije zanemariv ni ekonomski efekat, s obzirom da blizu 200.000 ljudi u Evropi, koji su zaposleni u fabrikama za proizvodnju motora, u veoma kratkom periodu mogu da ostanu bez radnih mesta, što bi moglo da predstavlja ozbiljan udar na ekonomije zemalja gde se ta postrojenja nalaze. Uvereni su da tranzicija ka fabrikama za proizvodnju električnih komponenata ne može tako brzo da popuni ogromne razlike u odnosu novozaposlenih i radne snage bez angažmana.
Ovo je samo deo analize nemačkih inženjera koja ukazuje da električna budućnost automobila i ne mora da bude toliko zelena, isključiva i “sebična”. Možda bi trebalo da se razmišlja i o starom dobrom motoru SUS kojem bi razvoj novih vidova “čistih” goriva barem produžio život, ako već ne bi bili dovoljni da ga spasu nestanka koji je, deluje iz današnje perspektive, neminovan. |
