Ako smo sa telefona koji se pune jednom nedeljno, bez kukanja, prešli na smartfonove koje punimo kag god i gde god stignemo, pa valjda ćemo benzin i dizel nekako zameniti elektronima
Kada se priča o elektromobilnosti, česta tema je da li će ovaj pravac doprineti ekologiji na pravi način, odnosno da li će iskopavanje i prerada litijuma napraviti veći problem od emisije azotnih oksida dizel motora. Takođe, velika briga vozača je i autonomija, odnosno kilometraža koja može da se pravli sa jednim punjenjem baterije. Ipak, čini mi se da ono oko čega se svi najviše sekiraju je to što baterija ne može da se napuni za par minuta, kao što može rezervoar sa gorivom.
Izgleda da je vreme punjenja baterija najveći problem većine vozača naviknutih na automobile sa benzinskim i dizel motorima. Sama spoznaja da u jednom bliskom tenutku automobil više jednostavno neće biti u voznom stanju i da je u najboljem slučaju potrebno oko 45 minuta da bi vožnja mogla da se nastavi na duže staze, zvuči prilično loše. Posle decenija uživanja u činjenici da rezervoar može da se napuni za par minuta i da može da se nastavi vožnja još nekoliko stotina kilometara, zaista s pravom navodi da se zapitamo – da li je prelazak na električne automobile zapravo korak unazad?
Umesto da nam se ponudi nešto još bolje, nama se nudi nešto lošije. Ipak, kada malo razmislim, dešavale su se slične stvari ne tako davno. Ja sam bio jedan od onih koji su među poslednjima sa klasičnog mobilnig telefona, onog “sa dugmićima”, prešao na smartfon. Jedini razlog je bio taj što mi je bilo zgodno da ne razmišljam o bateriji. U principu sam je dopunjavao vikendom.
Danas, naravno, koristim smartfon, punim ga jednom dnevno, kada stignem i gde stignem. Uglavnom me ujutru čeka napunjen, pa jednostavno ne razmišljam o tome. Istina, ne dopada mi se to što ne mogu bez njega da funkcionišem, ali to je druga tema... Bar se ispostavilo da je moja paranoja kako ću svaki dan biti u paklu punjenja baterije, bila potpuno neosnovana.
Pretpostavljam da je isto i sa električnim automobilima. U ovom trenutku posedovanje električnog automobila u Srbiji sigurno podrazumeva i malo više logistike i nešto manje slobode, ali kako godine budu prolazile, a broj punjača se bude povećavao, i to će se promeniti. Samo je potrebno promeniti način korišćenja automobila. Suština je da se baterija dopunjuje kada god za to postoji mogućnost – kod kuće, u poseti tržnim centrima, na poslu… Na kraju ostaje i ono večito pitanje – a kako ću kada krenem na more? Pa lepo, uz dve poste pumpi i dve kafe od po pola sata stižete i do Paralije bez problema. Ne zvuči čak ni loše, zar ne?
